Seča knezova, buna na dahije i njihova smrt

Kad su dahije videle da se Srbi spremaju za ustanak protiv njih, da bi to sprečili, reše se da pobiju sve viđenije ljude i da niko ne bi mogao da im umakne da to izvedu jednovremeno u celoj Srbiji. I tada u Januaru mesecu 1804 godine '' u sred zime kad mu vreme nije'' pođu sa vojskom u nahije i pohvataju i poseku oko 70 knezova. Prve žrtve bili su Aleksa Nenadovic knez valjevski i Ilija Bircanin. Tražili su u Karađorđa da i njega ubiju, ali on pobegne u šumu i stupi u hajdušku četu Stanoja Glavaša.

1) Početak ustanka i Karađorđev izbor za Vožda. - Posle seče knezova, Srbi koji su odbegli u šumu, sastanu se u Orašcu, kod Topole da izaberu vođu i da se dogovore o borbi sa Turcima. Izbor narodni pao je na Đorđa Petrovića, koga su Turci zvali Kara-Đorđe što znači crni Đorđe. Đorđe Petrović rodio se u selu Viševcu. Oca Petra ubili su mu Turci, jer je sa Austrijancima radio protiv njih. Đorđe je bio krupan i snažan čovek i Turke je ubijao gde god stigne. Veštinu ratovanja sa Turcima dobro je znao kao bivši ''frajkorac'' (dobrovoljac iz doba Kočine Krajine). Ratovao je i protiv janičara, a posle ovoga rata povukao se u selo, mirno radio svoju zemlju, gajio i prodavao stoku. On je u isto vreme bio i narodni borac i domaćin čovek. Narod je poznavao njegove sposobnosti i njegovu energiju pa je baš zato njega i izabrao za svoga vožda. Karađorđevim izborom za vožda pošinje prvi ustanak protiv Turaka. Do prvog ustanka Srbi su se borili za svoje oslobođenje uz Austriju i uz Rusiju, ali im je ta borba donosila samo pogoršanje položaja. Sad pod vođstvom Karađorđevim pošinju oni samostalnu borbu koja će im vremenom doneti potpuno oslobođenje.
Čim je izabran za Vožda, Karađorđe podigne ustanak u Šumadiji. U Mačvi pobuni narod pop - Luka Lazarevic, u Kolubari Jakov i Matija Nenadovic, oko Beograda Vasa Carapic, oko Rudnika Milan Obrenovic, oko Požarevca Milenko Stojkovic i u Pomoravlju Stanoje Glavaš. Svi su ovi ljudi postali vojvode. Broj ustanika narastao je brzo na 50.000 ljudi. Zato je naš narodni pesnik, slepi guslar Filip Višnjic, seljak rodom iz Bosne, u pesmi ''Početak bune na dahije'' rekao:

''usta raja ko iz zemlje trava''
''Svaki svoga ubija subašu.''

Ustanici su prvo udarili na hanove, turske postaje po selima. Iznenađeni i uplašeni Turci pobegnu u gradove, ali Srbi zauzmu i neke od njih, kao: Šabac, Požarevac, Smederevo, Rudnik i Valjevo, pa odmah opsednu i sam Beograd.

2) Pogibija dahija. - čim je saznao da su se Srbi pobunili, sultan pošalje sa vojskom bosanskog vezira Bećir-pašu da vidi zašto se bune i da ih umiri. Kad dahije čuše da i sultanova vojska ide protiv njih, pobegnu iz Beograda niz Dunav, ali vojvoda Milenko ih stigne i pobije, a njihove glave pošalje u Beograd. Pošto su dahije pobijene, Bećir-paša zatraši da se Srbi raziđu kućama, a on će se zauzeti u Carigradu da dobiju sva prava koja žele. Srbi nisu više verovali Turcima koji su imali običaj da obećavaju sve kad su u nevolji, a kad nevolja prođe, onda su terali po starom. Da to ne bi bilo, Srbi su tražili da za njihova prava jamči neka velika sila, Austrija ili Rusija. Bećir na to nije hteo pristati, nego se vrati u Bosnu, a Srbi produže opsadu Beograda i da bi se dogovorili o daljem radu, Karađorđe sazove skupštinu viđenijih ljudi.